Догађаји

There are no upcoming events.

Урамљени Чланак

Божићна посланица Његове Светости Патријарха Српског Господина Г. Иринеја – 2015 / 2016

Божићна посланица Његовог Преосвештенства Епископа Митрополије АНЗ Господина Г. Иринеја

О једном чудном питању: „Шта ће им Причешће?“

(Свети владика Николај о не-достојном причешћивању)

О Светом владики Николају Жичком је исписано небројено много страница. Такође, велики број његових писаних радова је сачуван и радо читан. Мишљења о њима су различита, што и није неразумљиво када се у виду има ширина и дубина владикине мисли. Ипак, добронамерно и истинито се од злонамерног и неистинитог лако распознаје. У књизи Павела Тихомирова О крсту Светог владике Николаја нашу пажњу је привукла једна несвакидашња епизода из владикиног живота.

Место радње је неименована Црква у којој је владика служио Свету Литургију. О времену када се одиграо догађај о коме је реч из поменуте књиге сазнајемо да је у питању било време поста. Прецизнија временска одредница је тренутак пред Свето Причешће. Обраћање речитог проповедника било је кратко и јасно: „Нека достојни за причешће приступе десно, а они који нису лево“ (Павел Тихомиров, О Крсту Светог Владике Николаја, Света Русија, Београд 2010, 58). Можемо само претпоставити колико су сви присутни били изненађени и збуњени овим питањем. Резултат је био следећи: од неколико стотина људи, само четворо је стало на десну страну. Сви остали су заузели места са леве стране. Овде бисмо могли да се зауставимо претпостављајући да су у наставку причешћени само они који су стали са десне стране. Међутим, није било тако. Даровити и мудрошћу Господњом задојени владика је још једном показао своју духоносну непредвидивост. Његове речи које су уследиле биле су: „Ето тако, сада нека грешници приђу чаши са Пречистим Телом и Крвљу, а праведници нека не прилазе. Они су ионако безгрешни. Шта ће им Причешће?“ (наведено дело, 59).

Ово је несвакидашње решење за логику гордог ума и сопственог самоистицања. На проверу је овде било постављено срце човеково: да ли је смирено или гордо. Ипак, владикино решење не би требало да нас чуди уколико се сетимо Господњих речи: „Не требају здрави лекара него болесни“ (Мт 9, 12). Прича о митару и фарисеју (Лк 18, 10- 14) нас упућује на исти пут. Тај пут није пут занемаривања подвига и одбацивања побожности, већ пут сазнања да ма колико се трудили да живимо хришћански Бога никада не можемо постати достојни. Причешће Телом и Крвљу Христовом није награда за високе домете у моралности, већ дар којим се лечимо од свих немоћи. Овде нема места за осуђивање брата, већ је то простор за сузе над сопственом ништавношћу. Коначни одговор ко ће бити на десној, а ко на левој страни, донеће Царство Небеско (Мт 25,31-46).

Гостовање Српског Мушког Хора

 

У Недељу Месопусну, 10. марта 2013. године Служена је света литургија у нашем Светосавском Храму. Овај пут имали смо велику радост и благослов, да нас посјете драги и мили гости и да нам увеличају недељну радост.

Као умјетнике, који пјевају на свим турнејама познатог композитора Горана Бреговића, наше госте можемо окарактерисати као један од најбољих хорова које имамо. Због тога смо захвални ђакону Владимиру Руменићу и свим члановима Хора, који су дошли да са нама заједно отпоје хвалу Богу. Као што је то од Господа Благословено, прво смо се сабрали на светој литургији, коју је служио парох о. Страхиња Јањић уз саслужење ђакона Владимира Руменића те заједничко појање гостију и нашег домађег хора. На светој литургији су саборовали вјерници који су дошли у великом броју. Истинском и потпуном саборовању, кога нема без светог причешћа, приступило је мноштво вјерника, од којих нарочито много дјеце.

Послије су гости извели концерт духовне музике у сали Ц.О., а касније се наставило са дружењем кроз трпезу љубави и пјесму. Све је било праћено звуцима трубе, фруле и гајди од стране Бокана Станковића, врхунског музичара, који је прва труба познатог Бреговићевог оркестра.

Тако је првенствено кроз молитву, а касније и кроз духовну надградњу којој смо се сви прикључили на трпези љубави, на овај покладни дан владала заиста велика радост.

 

Пошто слика, кажу, говори више од хиљаду ријечи предлажемо вам да погледате галерију фотографија на нажој фејсбук страници:         https://www.facebook.com/svetisava.adelaide

Литургија под земљом

 

Света Архијерејска Литургија

 

 

 

Богу је мило кад се света литургија служи. Било да је у црквици у селу Југовићима близу Гацка, или у старој цркви на Прљачи у Требињу, или Саборном храму који васкрсава, или када мили звуци одјекну из земље. Или тачније речено, испод земље.

Добро сте прочитали поштовани читаоци. Утој цркви служи свету литургију један наш Херцеговац, Страхиња Јањић. Он сасвим сигурно, када је постао свештеник, ни слутио није да ће једног дана свету литургију служити и учествовати у Литургији у Цркви која је смештена под земљом. Делује готово нестварно, али, у Аустралији, где се отац Страхиња налази на служби, готово све необично и нестварно.

За наставак текста кликните на доњи линк

mojahercegovina.com/liturgija-pod-zemljom/

КРАТАК ИСТОРИЈАТ

This gallery contains 1 photo.

Црквеношколска Општина и Парохија ’’Свети Сава’’ Вудвил Парк

Храм Светог Саве Српског у Вудвил Парку, Аделаид, Јужна Аустралија

Ношени вихором Другог свјетског рата, а не желећи да се из ропства (многи су били по Њемачкој, Аустрији или Италији) враћају у још горе комунистичко ропство у отаџбини, многи Срби су наставак живота и своју нову домовину потражили насељавајући се у Аустралији. Овај велики миграциони талас, запљуснуо је обале аустралије крајем четрдесетих и почетком педесетих година двадесетог вијека.

Досељеници су били људи из разних социјалних сталежа, потицали су из различитих крајева Српских земаља, а често су били и различитих политичких становишта и убјеђења. Ипак, окупили су се око онога што је свима било заједничко опредјељење и што нико није стављао под знак питања, а то је света вјера православна, предата њима, као и нама данас од стране отаца и праотаца наших.

Приликом доласка и првог насељавања у Аделајд, Срби су били принуђени, да као прелазно рјешење за богослужења и окупљања користе гостопримство других добронамјерних хришћана, те су у њиховим храмовима служене свете литургије и остала потребна богослужења, када би се год за то указала могућност. Међутим, светосавски дух којим сваки Србин живи и дише, био је навикнут на оно што се вијековима у Српској Православној Цркви формирало као Светосавље, тј. Православље српског стила и искуства.  Тога ради, убрзо је сазрела жеља да се почне градити богомоља, која ће имати управо светосавски карактер у архитектури, умјетности и свему осталом. У тим временима, такав подухват није био нимало лак, као што није ни сада, али треба имати на уму да је у то вријеме било неупоредиво теже, јер су се наши људи тек доселили, тек су обезбјеђивали себи кровове над главом и основну егзистенцију. Ипак, Светосимеоновска, Светосавска и Светолазаревска вјера, дала им је снагу и пожртвованост, којом су надилазили све муке и тешкоће новозапочетог сналажења у туђни. И онда када нису имали ни новчић, да свом дјетету купе неки слаткиш или разоноду, нашло се за прилог и помоћ у изградњи светиња.

Једна од таквих светиња, велељепног изгледа и уређења, је и Храм Светог Саве Првог Архиепископа Српског у Вудвил Парку.

Међутим, није све ишло одмах тако лако и једноставно. Прво је купљен храм на Хајндмаршу (Hindmarsh), али радост није дуго потрајала. Као што се, нажалост, и прије неријетко дешавало, због опречних мишљења и разних неслагања, као и тешких и мучних колебања унутар српског народног корпуса, а везаних за питања Српске Православне Цркве, дошло… Continue reading

Вести

  • Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији,
    ....више

  • (Свети владика Николај о не-достојном причешћивању) О Светом владики Николају Жичком је исписано небројено много
    ....више

  •   У Недељу Месопусну, 10. марта 2013. године Служена је света литургија у нашем Светосавском
    ....више